Čoka – Vojvođanska književna nit – Vanja Čobanov III

RUKOPIS JE ODRAZ DUŠE

 

 Da li je rukopis odraz duše i stanje duha?

– Čovek ne može da pobegne od sebe, pisac je biografski  prisutan u svakoj knjizi, neki to vide, neki ne, rukopis je  odraz duše, kad čitate knjigu možete da vidite kakav je to čovek – kaže pisac Vanja Čobanov.

Rekli ste u romanu „Remedy for love“ da nema leka za ljubav!

-Za svaku moju knjigu ima jedna rečenica, jedna misao koja sažima tu knjigu, to jeste rečenica nema leka za ljubav iz „Remedy for love“ treba živeti dalje, da posle ljubavnih lomova , posle prekida, razvoda, gubitka voljene ličnosti čovek to ne može da preradi , najbolje je da voli dalje da bude otvoren , da ne bude naivan. Za vreme promocije ovog  romana gošća na na promociji mi je  rekla da je pročitala knjigu i da to nije jedina ljubav u dvorcu Dunđerskih, tamo su se sreli njeni baba i deda i ona mi je na pisala o tome  i poslala, Bilo mi je  neverovatno, čovek sumnja i ona je celu priču dokumentovala umrlicama i njen otac je potkrepio detaljima, brzo sam napisao priču , po malo dodao i  eto, kako knjiga može da menja stvari u životu. Više od 100 ljudi je došlo u Banat da vidi dvorac Dunđerskih , kad je pročitao priču njen  tata je plakao i pitao kako sam znao  da se tako dogodilo. Pitali su me da držim promociju za jednu  Novu godinu i bili je lepo u dvorcu o. Tamo je bila i ta žena i ona je ispričala priču o babi i dedi, sa njom sam i dalje u kontaktu i sada smo prijatelji.

Koja je vaša knjiga najviše autobiografska?

-Roman „Ako je do mene“  je najviše autobiografski zato što se bavi životnim trouglom vezanim za duševni lom, pisana je u trenutku kada se to meni događalo. Bio sam jedno vreme u manastiru,a  u Sremskim  Karlovcima sam tražio gde ima  žive muzike, i u knjižari gde sam se raspitivao upoznao sam  vlasnika  IK „Kairos“, rekao da pišem knjigu,a  on je odgovorio – Kad završite, znate gde ćete  je objaviti!  Tako je i bilo.

A vaša  najdraža knjiga?

Što se tiče pisanja to je znat, ako je pisac pisanje pretvorio u život , nemam najdražu knjigu, a nekako mislim da je zbirka pripovedaka „Venacija u ravnici“ moja najznačajnija knjiga, priča ono što nosim u duši, ona nije najprodavanija ali je vezana za Šotru, za ravnicu, za ljude u njoj, običaje.

Sta vas motiviše da pišete?

-Prvo mislim da sam to ja dok pišem. Mislim da me ljudi , prijatelji najbolje doživljavaju kroz ulogu pisca, a  klasično i nevidljivo me motiviše  pismo od čitaoca kad kaže da ste ga inspirisali  da poseti dvorac, da nešto menja u svom  životu, to jednostavno tera da dalje pišem,  odgovornost  ako vam je Bog dao tu mogućnost zašto to ne raditi kako treba.

U poslednje vreme ste se bavili čulima i pokušali da ih približite  čitaocu?

-Kad sam počeo da pišem roman „Kad slepi čovek plače“  nisam krenuo u tu dimenziju,  izvirao je junak i kad počnete da pišete o slepim ljudima vrlo je teško da čitalac sazna kako izgleda biti lišen tog čula. Čovek može samo da pretpostavi, nije dovoljno samo proučavati, nego  sam se družio sa slepim osobama i tako skupio hrabrost da pišem o njima, i shvatio šta je predmet ineresovanja onih koji ne vide. Često možemo da vidimo kako oči mogu da smetaju, slepe osobe  pažljivije slušaju, čuju, mnogo više su oslonjeni na unutrašnje biće, čulo vida je opasno jer nas tera da vidimo hiljade stvari. A ove rečenice objašnjavaju to: „Ništa nije onako kako izgleda, sadašnju sliku uvek  prati ona unutrašnja koju najčešće  ne možeo da dokučimo i koja bi trebala da određuje spoljašnju. Ono što doživimo posmatranjem  posmatrajući nečiju spoljašnjost  u najmanju ruku  treba da približi oblicima te ličnosti da nam omogući da naslutimo opšte stanje,  neku vrlinu i manu.  Međutim, naša tumačenja su obično slaba i površna i neretko pogrešna. Najteže je videti ono što je nevidljivo, prava informacija ne stiže do nas. Ono što vidimo naviknutim očima   samo je  priprema za  istinski doživljaj za nečije pravo ja“ rekao Vanja Čobanov.

Nastaviće se

DKP

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print