Čoka – Vojvođanska književna nit -Vanja Čobanov

INSPIRACIJA JE ČUDO ( I deo)

 

Jedno od nematerijalnih kulturnih nasleđa Vojvodine je očuvanje teritorijalnog i kulturnog indentiteta i  jezika baš u eri globalizacije koja poništava nacionalne posebnosti naroda i zemalja zamenjujući ih  univerzalnim i bezličnim vrednostima, te vojvođanska književna nit koja postoji među književnicima ovog prodručja prezentuje nacionalni i kulturni identitet u šarolikoj vojvođanskoj umetnosti i postaje prepoznatljiva u svetskim okvirima.

Među obiljem pisaca, poreklom iz Vojvodine koji u njoj stvaraju i deluju romanopisac Vanja Čovanov se izdvaja svojim poreklom, životom i temama koje su u pisanim sadržajima ovekovečile Vovjodinu i život u njoj ne samo sadašnji nasušni, nego i život devetnaestog i dvadesetog veka. Napisao je romane:“Ako je do mene“,“Remedy for love“, „Ready to Wear“ (Inspiracija pokreće život), „Noć mi te dugiuje“, „Ljudi koji sede u tami“ i „Kad slepi čovek plače“, zbirke pripovedaka „Venecija u ravnici“ i „ Vreme koje se nikad više ponoviti neće“ i scenarija za film i seriju „Laza Kostić“ i „Šnajder“.

Živeli ste u različitim karajevima: Banatu, Kragujevcu, Novom  Sadu, Švedskoj , Nemačkoj,  a u vašim delima preovladava ravnica!

-U svim delima je prisutna ravnica, ali ona ne preovladava – kaže pisac Vanja Čobanov. –  Ne volim da pišem o mestima, takođe, ne volim imaginarne prostore, samo one  gde sam bio, to prenosim. Doživljaj ravnice  pišem kao sećaja, ona je doživljaj života. To  se vidi u knjigama „Venicija u ravnici“,a naročito u zbirci pripovedaka „Vreme koje se više nikada ponoviti neće“  i u pričama  o Bogdanu Dunđerskom u  romanu „Remedy for love“, međutim,  roman „ Kad slepi čovek plače“  gde  je glavni junak krenuo iz Švarcvalda ( Nemačka)  je psihološki roman i ne bavi se predelima nego lomom ljudske duše  i ličnosti, mada se veći deo radnje odvija u Vojvodini.

Da li nosite u sebi tu vojvođansku književnu nit koja vas sa piscima spaja, a u isto vreme razdvaja, a opet je vojvođanska?

– Onaj ko beži od svoje kolevke, od svojih korena, nema šta drugo da radi, nego luta, iskrenost je bitna u prozi  jer čitalac to oseća. Ja se osećam vrlo banatski , odrastao sam u banatskom malom  mestu, u Sanadu, to me je opredelilo i formiralo u životu i to nosim u sebi. Nisam bio dugo svestan  toga i nisam  se ponosio.  Kad sam počeo da pišem , da formiram misli pred čitaoca to se vratilo. Osećam duboko Banat i Vojvodinu kojima  pripadam. Koliko me spaja ili me razdvaja od drugih pisaca  ne znam i ne pratim rad drugih stvaralaca. Sreo sam i savremene pisce, čitao savremenu književnost, ali  Vojvođane ipak  ne pratim.

Šta je za vas  inspiracija?

-Ona je sve. Sve pokreće,  i  stanje duše, način doživljaja koji čovek ima ili nema. Mislim  da je većina ljudi nema. Ona je čudo, dolazi od nikuda i odasvud. Ona pokreće, a  čovek mora da zna i ume da nešto od nje stvori , inspiracija su snovi.

Sedimo  u porodičnoj kući u Čoki okruženi neposrednom  prirodom i mirom čega nema sem u malim gradovima , samo u Vojvodini!

-Iz  nekih mojih tekstova provejava moja razočaranost, banatska nizija je bogomdan deo na planeti, gde su se uspostavili ljudi koji su radni , mirni vredni, časni, pusti, ali razočaravjuće je da je ona sve više zapuštena, i meni je to nerazumljivo. Posle 30 godina sam ovde, a pola Čoke u kojoj sada živim nema , pola Vojvodine, a ovde je zemlja takva   da čovek samo pruži ruku i uzme je, od nje može da živi. Polako nestaje  sve. I austrougraski duh koji nas je formirao polako nestaje. Ima lepih kutaka , mesta, ali mislima da svako treba da da  svoj doprinos  da Vojvodina bude onakva kakva je do malopre bila.

Da li j e tačno da je porodica za vas bitan element okruženja i način življenja?

Porodica je  zdrava osnova svakog čoveka, u njoj bi čovek trebalo da se oseća najsigurnije i da crpi snagu. U sadašnjosti dolazi do problema u porodica, nema iskrenosti ,a  bez nje nema trajanja, zato ima mnogo razvoda. Čini mi se da bi mogao da tvrdim da je svet postao laž, političari varaju, u sportu je laž, crkva, taj naš brod koji bi trebalo da nas održi na površini, teško se usklađuje sa savremenošću i čini mi se da se sve ruši. I posle ovih silnih izbora, ratova kroz  koje smo prošli, sve  se zasniva na lošim temeljima, pa i porodica. Umetnost je jedno od retkih mesta u kojima postoji dobrota, o ona ne može da se fabrikuje. Hajde da fabrikujemo Miloša Crnjanskog, Miku Antića, slike Paje Jovanovića, muziku  Čokanina Jovana Adamova, odmah bi se kazalo oni su laž. Ljudu su izbombardovani internetom i informacijama i ne znaju da sklope oči vrate se u stvarnost kroz maštu i snove i uživaju

.

nastaviće se

DKP

 

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print