Kanjiža – Kanjiški žaneri (Oni su činili stil Kanjiže)- Karolj Poša I deo

ELITA  SU ONI  LJUDI  KOJI  HOĆE  DA  RADE  ZA  SVOJU  ZAJEDNICU JER SU LOKALPATRIOTE

U eri globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja,  zamenjujući ih pomalo bezličnim vrednostima, postavlja se pitanje šta je to što boji jednu sredinu i po čemu se ona razlikuje od  drugih ? Upoznavajući se sa ljudima koji su dali stil mesta stvara se veća mogućnost da se zavoli rodni kraj , rađa se svest da ljudi koji su svojim radom doprineli razvoju mesta osećaju prostor u kome žive i postaju deo njega .

Danas se u Srbiji odvija proces prepoznavanja kako kulturnog, tako i teritorijalnog integriteta, jer trend globalizacije značajno utiče na promenu odnosa prema sredini.

Čime su se bavili ili bave ljudi koji jesu žanr (stil) Kanjiže? Kako se uspeva u svojoj sredini gde je najteže uspeti? Iako se mnoge ličnosti prepliću svojim radom i zanimanjem, ipak svaka od njih zadržava značajan deo svoje autentičnosti i individualnosti..

Poša Karolj je autor knige  „Kanjižaneri“ koja je izašla 1996. godine (Kanjiški žaneri) koja je opisala 50 ljudi koji su činili stil Kanjiže s kraja 20. veka.Kroz svoje kratke i britke tekstove karikaturista i pisac Karolj Poša je često govorio o nadrealnom okruženji koje je prisutno u sredini i učinio ga živim i vanvremenskim.

Kako ste se opredelili da napravite takvu knjigu?

Pre 20 godina je sasvim drugačije bilo u Kanjiži. Bilo je više ljudi, imali smo talentovane ljude , postojala i tada Kulturno obrazovna ustanova „Knesa“ i tadašnji direktor Laslo Hulman  je dao inicijativu da vidimo ko su likovi koji znače za ovu sredinu, da ih nabrojimo i da ih nacrtam. Tada su već postojale „Kanjiške novine“ i ja sam crtao za njih već neke likove. Nacratao sam ih i napisao tekstove i u Totovom Selu u štampariji „Logos“ sve je to realizovano. Davno je to bilo pre 21 godinu. Tada je moglo nešto tako sa se  uradi. U to vreme je bilo para za kulturu, danas to skromnije ide , i drugačije. Pare se teško nabavljaju. Sada sam stariji i s vremenske distance to je čista nostalgija kako razmišljam o ovoj knjizi. Čini mi se da je sve bilo lakše i opuštenije.

Vi ste, ustvari radili karikature , 50 ljudi iz Kanjiže i napisali ukratko na  humorističan način, sa po malo ironije njihov život ?

-Da, bio sam mlad i imao sam hrabrosti to da uradim jer je Kanjiža mala sredina, svi se prepoznajemo i pozdravljamo na ulici iako se nismo poznavali, ali mali gradić sa svim institucijama zna sve i nacrtati i napisati o nekom na ironičan ili humorističan način nešto  trebalo je hrabrosti, po malo biti bezobrazan i imati 26 godina. Bio sam karikaturista i crtao likove i nisam obraćao pažnju da li će se neko naljutiti na mene. Međutim, sa zadovoljstvom mogu da kažem da se niko nije ljutio, mada je bilo sitnih primedbi jer su bili stariji od mene, ugledni, profesori, bili su veliki likovi, ali humor je ipak  deo našeg života i kad neko ponese ogledalo i pokaže kakvi smo mi iz ove sredine onda to ima smisla i to je dar za ovu zajednicu i ovaj grad.

Raspitujući se za knjigu čula sam ne samo od meštana nego od komšij iz Novog Kneževca i Čoke – Jao, pa to su bili sjajni ljudi i čula sam priče o njim koje su bile opširnije negošto ste vi pisali , lepe životne priče za svakoga od njih?

-Jeste, svi se poznajemo i u svakom gradu ima legendi o kojima se pričaju priče.

Kako ste birali i ljude i priče?

-To je bilo sasvim slučajno. Bilo je i onih koji su se naljutili što nisu ušli u knjigu , sve je bilo slučajno.

Da li 50 slučajnosti. Većnu sam ih znala ne kao Kanjižanka baš po nečemu!

-Jeste, pokušao sam da bude i mladih ljudi i starijih i muškaraca i žena. Nisam prikazao samo elitu , direktore i slično, nego i obične ljude. Da iz jedne prespektive prikažem ovaj grad da skrenem pažnju kakvi smo mi  Kanjižani.

Sada je velika vremenska distanca, Kanjiža je mirisala po njima ili su oni bili samo odraz Kanjiže u datom trenutku kad ste ih predstavili? Šta kažete na danas , postje li razlike?

-Postoji razlika , sad su u  centru pažnje političari. Oni misle da su posatli elita, međutim, za mene su elita oni ljudi koji hoće da rade za ovu zajednicu, to može da bude običan seljak, jer ljudi iako su školovani ne znači da će uraditi nešto za ovaj grad. Ne znam da li ćete naći u gradu i okolini takvog privatnika koji daje novac za rvače, vatrogasce, fudbalere, za razne da kažemo humanitarne stvari, hajde  da ih nađemo. Nema više onih firmi koje su davale za kulturu. Imali smo bendove, koji su dobijli honorare. Oni koji su nastupali u okviru kulturnih događanja dobijali su honorar. Danas je kapitalizam i teško je naći dobronamerne likove , možda ih ima, ali ja ih ne poznajem.

Kad bi danas trebali da uradite tu knjigu da li bi uspeli da nađete 30 ljudi, ali da  se ne bave politikom?

-Verujem da bih našao veoma teško , bilo bi ih , ali ne samo iz Kanjiže, nego iz okolnih mesta opštine jer njima još uvek nešto znači lokalpatriotizam . Da objasnim, ti ljudi bez obzira da li su Mađari, Srbi ili Buljevci ili Romi, svi su bili lokalpatriote  i cenim te ljude koji su ušli u knjigu, mada politički stav nekih od njih nije bio ono čemu sam ja naginjao, ali ipak cenio sam ono što ti ljudi rade i zato su postali sadržaj ove knjige.

Da li se susrećete sa ljudima iz knjige i obeležavate godišnjce?

-Ne!

Da li sam se prva setila posle toliko godina da pitam za ovu knjigu?

-Ne znam! Verovatno da. Tiraž knjige je bio 1000 primeraka, i ja imam kod kuće jednu,a  drugi primerak je kod mojih roditelja i ne daju mi je da je ne bih poklonio nekom. Sad sam uradio drugu knjigu, to su karikature koje su nastale same od sebe, a ne  da ih neko naruči,to više ne radim. Pravim karikaturu ako lik zaslužuje da ga nacrtam.

Kad je knjiga izašla, pre više od 20 godina da li ste s nekima od likova koje ste stavili u knjigu postali bolji prijatelj, a sa nekim ste se otuđili?

-Ne,  sve je ostalo kako je bilo. Sve ih lično pozajem i niko nije komentarisao što je u knjizi i svi su to lagano primili , sa osmehom – sećao se Karolj Poša. -DKP

nastaviće se

 

Projekat „Kanjiški žaneri ( Oni su činili stil Kanjiže)“ je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print