Kanjiža – Kanjiški žaneri (Oni su činili stil Kanjiže)- Mihalj Bimbo II deo

NISAM ZADOVOLJAN, MOGAO SAM VIŠE DA URADIM

Mihalj Bimbo je po profesiji veterinar, sada je u penzij. Bio je poznati rukometaš i stonoteniser, nedavno je bio i predsednik opštine. Impozantna karijera za 72 godine.

Kako je tekao vaš život?

-Nisam o tome razmišljako kako je sve bilo – priseća se dr Mihalj Bimbo. – Jednostavno se tako slagalo. U Kanjižu sam stigao 1956. godine, iz Mađarske jer je majka bila Kanjižanka i vratili smo se u njen zavičaj. Pripadam muzičkoj porodici, ali  ona me nije previše privlačila, više sam voleo sport, mada sam imao problema sa desnom nogom jer sam preležao u Mađarskoj dećiju paralizu, ali mi nije smetalo , niti me sprečavalo da se bavim sportom. Bio sam golman u malom fudbalu i rukometu i igrao sam stoni tenis. Dok sam bio učenik senćanske gimnazije igrao sam stoni tenis sa čuvenim Korpa Pištom koji je sa Šurbekom i Stipančićem bio reprezentativac i osvajao medalje. Mnogo sam naučio igrajući sa njim i kad sam otišao na Veterinarski fakultet u Sarajevo igrajići  u “Mladoj Bosni” dosta lepe rezultate sam postigao.

 

Po povratku kući učlanio sam se u kanjiški stonoteniserski klub i dugo ga igrao, a rukomet sam tada ostavio. Sa 45 godina sam završio aktivnu karijeru stonoteniseta mada sam mogao još, ali igrati sa decom od 12-13 godina prvenstvene utakmice bilo je po malo smešno. I danas sam aktivan pri klubu koji je mali STK “Kanjiža”( nekad  se zvao “Partizan”).  Dogurali smo do druge lige, muška ekipa se i sada tamo takmiči,a devojke koje su bile u ekipi za prvu ligu su se razišle po inostranstvu pa nemamo žensku ekipu. Sada dve moje unučice treniraju, talentovane su,  ali još jako mlade i napreduju,  polako u klubu stvaramo zamenu. Do 2005. sam radio kao terenski veterinar, a od 1996. kad sam postao član Saveta mesne zajednice počeo sam da se društveno angažujem , a od 2000. godine sam odbornik u opštini Kanjiža, pa u sledećem mandatu sam bio predsednik Skupštine opštine, 2008. sam bio potpredsednik opštine, a od 2014. do 2016. I predsednik, a  sada sam odbornik.

Vi ste bili predsednik u trenutku kada je Kanjiža koja ima 12 hiljada stanovnika imala dnevno po nekoliko hiljada migranata, nesrećnih ljudi koji su tražili spas u nekim razvijenijim državama misleći da će preko Horgoša najlakše stići do Zapada?

To su za mene bili najteži meseci jer sam ispao protivnik ovih ljudi , ali i dan danas kažem da kao predsednik opštine  kad sam položio  svečanu zakletvu moram da čuvam interese opštine i stanovnike opštine. I ono što se u Kanjiži dešavalo više ispred Gradske kuće i u samom centru nije bilo podnošljivo.Što se stvaralo godinama za nekoliko meseci je bilo potpuno uništeno i ljudi se više nisu osećali bezbedno.Morao sam nešto da preduzmem. Trebalo je da počne školska godina, a zgrada škole je u samom cetru i roditelji su intervenisali da neće dozvoliti da deca krenu u školu, i posle  su nekako stigla sredstva iz Pokrajine za pomoć migrantima jer budžet opštine je mali, a mi imamo , na žalost,  mnogo korisnika narodne kuhinje i mnogo para smo izdvajali za socijalne svere i nismo moglii za migrante. Novine su ružno pisale o meni ,ali ja sam ostao pri svome da moram da nešto preduzmem da se taj problem reši. Na vašarištu smo napravili privremeni kamp i iselili smo migrante iz centra grada i privremeno rešili problem. Problem je bio i u neadekvatnom ponašanju migranata, a u malom gradu kao šro je Kanjiža kad se 4000 nepoznatih šeta očekujući svog vodiča da ih odvede prema granici nije bilo svejedno. Ipak smo mi različite kulture i shvatanja.

Kako danas provodite vreme? Sad ste penzioner i odbornik u SO Kanjiža?

-Vreme provodim sa unučicama, njima dvema se bavim. One dolaze kući, a sin i snaha rade do tri poslepodne i prvo dolaze kod mene, pomognem im šta mogu, ova današnja nauka je potpuno drukčija nego kad sam ja išao u osnovnu školu . Ali snalazimo se nekako. Dosta gledam TV programe, na internetu sam , ne učestvujem u raspravama, mada ih pročitam, ali ne reagujem. Još uvek me ljudi kontaktiraju da dam neki savet vezan za stočarstvo. Ja sam završio specijalizaciju zaživinara, ali ovde nema mogućnostima za farme peradi, a savete rado dajem kad šta treba da se koristi ili neka bolest suzbije. Pomažem supruzi, volim da kuvam , ali baš ne znam , ali ću naučiti. Čitam novine, družim se sa prijateljen iz detinjstva, imali smo veliko društvo ali, na žalost, ostali smo samo nas dvojica, sednemo, popričamo, kritiziramo, popijemo dva tri špricera i eto.

Jesete li zadovoljni?

-Pa nisam zadovoljan, Mogao sam više da napravim. Trebalo je više  dauradim, u nekim trenucima nisam bio uporan, ostavio sam da neki  drugi ljudi urade ono što sam ja trebao i to mi je bila greška . A ako gledam sa druge strane zadovoljan sam , mada sam trebao više da postignem, ne mislim na rang, nego da se više napravilo za ovu sredinu da postignemo više i živimo bolje. Nekada smo imali više prilike, a sada sve manje. Trebali smo da izgradimo lep centar pored Banje, isto ako Moraholom. Izborna kampanja je to sredila, naši protivnici nisu prihvatili to, a onda smo imali pare , mogli da uradimo, danas ne znam, novca nema,  možda dolaze bolja i lepša vremena i hajde da budemo zadovoljni – završava razovor dr Mihalj Bimbo. DKP

 

fotografije Danica Knežević Popov iarhiva Mihalja Bimba

Projekat „Kanjiški žaneri ( Oni su činili stil Kanjiže)“ je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on FacebookEmail this to someonePrint this page