Kanjiža – Kanjiški žaneri (Oni su činili stil Kanjiže)- Zoltan Balint I deo

SLOBODA UMETNIKA JE  DA NACRTA I NAPIŠE ONO ŠTO MISLI I OSEĆA

Jedan od onih koji je činio stil Kanjiže krajem prošlog veka je i Zoltan Balint koji se bavio rvanjem i postigao velike uspehe u sportu i usput se bavio kulturom i organizovanjem života u mestu i našao se među 50 znamenitih Kanjižana koje je nacrtao i opisao Karolj Poša.

Šta možete  da kažete o toj knjizi?

-Bio sam deo ekipe koja je zamisao izdavanja knjige ostvarila – priseća se Zoltan Balint   – i bili smo ponisni što je takva knjiga nastala i izašla možda jedinstvena ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu Evrope. Jedan mlad čovek je svojim doživljajem opisao sve u knjizi kako vidi . Knjiga je imala i te kakav značaj, jer je bila i humoristički i satiristički obrađena i izazvala je veliko interesovanje i brzo se razgrabila. Nisu svi baš bili zadovoljni, ali kad je većina , onda je to to. No, zato postoji sloboda umetnika da nacrta i napiše ono što misli i oseća.

Šta je Karolj za vas rekao u toj knjizi?

-On  me je nazvao, jer sam ja u ono vreme bio direktor  Omladinske zadruge i imao sam upliva u sve poslove , jer je  Zadruga mnoge upošljavala i sa mnogo ljudi smo radili i uspeli smo da uredimo ono što je godinama bilo zapušteno,štrand na Tisi i oživeli ga sa kampom i događanjima i za mene je bilo veliko priznanje kad su dolazili ljudi iz potiskih gradova i uživali u kanjiškom štrandu za vreme vikenda,a Novokneževčani su se prosto preselili ovde . Tada je bilo i mnogo sezonskih radova i sve je bilo drugačije. U maldosti sam se bavio rvanjem i kad imaš međunarodnu medalju onda je sve drugačije – Velika riba u maloj vodi se lakše oseća nego mala u velikoj. Sećam se da me je nacrtao sa šeširom koji nikada u životu nisam nosio , ali dobro, satira je satira.

Šta je u to vreme odlikovalo Kanjižu i možete li da napravite paralelu između onda u Kanjiži i danas, razlike su velike, čini mi se?

-Teško je sve to odvojiti, jer čovek stari. Sad kad gledam sa vremenske distance, kraj devedesetih je bio veliko blagostanje i sve je funkcionisalo i ljudi su još bili voljni da se uključe  u neke društvene tokove , da rade nešto kao amateri iz ljubavi.  Kanjiža je tada spadala u opštine sa najboljim prihodima u ono vreme jer smo imali jaku privredu što se videlo u svakodnevnom životu i bilo je neko zajedništvo čega danas nema., barem ja tako osećam iako sam i danas ostao veran rvanju koji je jedan veliki deo mog života i tako ću da završim. Ali je sve teže danas naći ljude koji će nešto da rade volonterski jer  u usvoje slobodno vreme ljudi moraju da nađu nešto da rade da bi nadomestili plate koje su danas vrlo mizerne u odnosu kakve su cene i kako su nekad ljudi živeli. Mi smo mala zajednica i svi koji su bili uključeni u javni život svako je svakog poznavao i bila je dobra atmosfera. Svako od nas je znao gde mu je mesto. Ovde, u Kanjiži su ljudi vrlo mirni, mirniji od proseka. Danas kad pogledam jako sam tužan, zato što se jako malo stvari pokreće i sve je problem,  jer mladi odlaze u potrazi za boljim životom, u neko bolje mesto, ne samo mladi, nego i generacije koje su blizu penziji ili imaju decu. Sedamdesetih i osamdeseth ljudi kojisu odlazili u inostreanstvo su ostavljali decu, danas odlaze cele porodice i ne misle više da se vrate. Danas mladima ne možeš da daš pravi savet šta da rade.

Kanjiža i danas nudi dobre sadržaje?

-Zahvaljujući nekim ljudima,nekim mladim ljudima koji su imali  mogućnost da vide kako se nekada radilo vidim da rade neke  nove stvari što jei normalno jer su različiti , drugačija su okruženja i stremljenja. Ja spadam u generaciju koja smatra da su lični kontakti izuzetno važni, bilo u sportu, bilo u čemu, jer kroz mimiku čovek mnogo otkriva, a preko interenta, imejla, SMS-a mnogo je sve drugačije. Imam i danas prijatelje koji  ovu tehnologiju ne koriste i mislim da su najpametniji. Današnji tempo nije primeren čovekovom organizmu. Ovi mladi ljudi su ili videli, ili imali u porodici nekog koje je radio i čuo je od njega i tako  su nastavili da radi nešto za mesto. Na žalost, današnja omladina nije ni imala priliku da se dokaže, jer ne funkcionišu ni institucije, ni društva, oni kontantiraju  na internetu i drugde, virtuelno, s jedne strane je napredno, a s druhe strane uništava društvo. Čak mislim da je internet jedna vrsta kolonijalizma – kaže Zoltan Balint.   – DKP

fotografije Danica Knežević Popov

nastaviće se

Projekat „Kanjiški žaneri ( Oni su činili stil Kanjiže)“ je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print