Kanjža – Kanjiški žaneri (Oni su činili stil Kanjiže)- Vilmoš Tot I deo

MUŠKI I ŽENSKI TORANJ BIBLIOTEKE SU DVA DOŽIVLJAJA UMETNOSTI

Gradski arhitetkta Vilmoš Tot je jedan od 50 ljudi koje je slikom i kratkom ironičnom pričom predstavio Karolj Poša, književnik i slikar iz Kanjiže i koji su bojili stil mesta tog vremena.

Kako je izgledala Kanjiža iz vremena opisanog u knjizi?

-Baš tada sam prešao u privatnike i osnovao Projktni biri „Domus“-  započinje priču Vilmoš Tot. – Tada nije bilo puno posla , da ne pričamo kakve su bile godine , ljudi su bežali,volja za gradnjom je smanjena , nije se znalo šta će biti . U društvenoj firmi se već osećalo  da propada i i osnovao sam agenciju za projektovanje  da bih opstao.

Zbog čega ste se našli u knjizi Pošinoj?

-U Kanjiži živim od 1980. gdine, tada nije bilo interesantnih zgrada u centru grada koje imaju arhitektonsku tradiciju. Želeo sam da dodam nešto da grad bude interesantniji.  Rekao sam da ću izgraditi sedam kuća sa tornjevima i tada su me nazvali arhitekta sa tornjevima , a to što sam gradio i pasovalo je da ima toranj, Dom kulture, i druge zgrade, toranj povezuje zemlju sa višim silama, vanzemaljskim, nebeskim svetom i izgrađeni su na zgradama gde se nešto tako i zbiva: Dom kulture, Dom umetnosti, Biblioteka,bioskop i druge. Bio sam ljut što su upropastili lepu glavnu ulicu blokovima i nastala  prva je zgrada koja je razbila taj utisak i bila  njima suprotnost. I to se radilo početkom devedesetih godina, a prekoputa je privatnik kupio zgradu i tamo je takođe namešten toranj i  počele su da se ređaju  druge zgrade. Tako da ima sedam tornjeva i o tome se sa simpatijama pričalo po kafanama.

Poša je na inicujativu tadašnjeg direktora nacrtao karikature i napisao kratki tekst o svakome i čimi mi se da se niko nije naljutio?

-Ako je na mestu čovek nema oko čega da se buni, sve to prihvata i ide dalje.

Kako ste se osećali kad ste se našli u toj knjizi?

-Pa bilo je počasno. Svi su hteli da budu deo knjige kad je izašla i izazvala pažnju i zato se spremala i druga knjiga , ali zbog materijalnih sredstava nije izašla i verovatno drugih razloga.

Da li ste razmišljali s ove vremenski dictance šta je to bilo u Kanjiži takva kakva jeste s kraja 20. veka . Kad se kaže Kanjižaneri misli se na duh Kanjiže?

-Tada su bile prektretnice, tad su nas u Srbiji vukli u te ratove, razbegli su se naši ljudi, jedna generacija mladih je otišla i u knjizi je skup ljudi koji je ostao. Krivo mi je bilo što su otišli divni prijatelji , a mi koji smo ostali činili smo kanjiški stil, prihvatili se društvenog života i nešto uradili.

U Kanjiži je bilo sve lepše i drugačije u odnosu na okolne gradiće. I sladoled je bio slađi u Kanjiži!

-Tada je bila bogatija privreda u Kanjiži, a i sama opština je bila jača, bilo je koherentno društvo, oko 90 odsto Mađara je živelo u Kanjiži sa istim navikama, istim praznicima , verom, nije bilo sukoba.

Svoje tornjeve doživljavate kao stvaralaštvo?

-Baveći se u slobodno vreme folklornim stvaralašvom ( od 1996. sam sa suprugom osnovao Folklorno plesno društvo „Tisa“ iz Kanjiže koje ima preko 100 članova i radi u četiri grupe, od najmlađih, preko dve školske grupe i jednom omladinskom gde negujemo mađarske narodne igre iz cele karpatske nizije i igre iz potiskog regiona) nismo imali prostora gde da vežbamo i napravljena zgrada Biblioteke i Doma kulture sa dva tornja , muškim i ženskim, sa dva doživljaja umetnosti. Toranj je stvaralački, a kupola stavra toplotu, zrači,zvuk je sasvim drugačiji ispod kupole, ona je ženska strana zgrade, a ženstvenost je ono što je lepo.

Postoji li razlika između ondašnjeg mentaliteta Kanjiže i ovog posle 20 godina? Da li se tu nešto promenilo?

-Mislim da su se ljudi devedeseth godina plašili , ali početkom 20. veka ljudi kao da su videli prespektivu , ali evo danas smo opet tamo gde smo bili s kraja 20. veka , ljudi se razilaze, beže ,nema posla i idu  trbuhom za kruhom , a oni koji su ostali ne znaju zbog čega su ostali. To se oseća. Ljudi nemaju lepšu viziju, pokušavamo da budemo optimisti svi koji imamo decu nadamo se da će se zaposliti, mada odlaskom celih porodica iza toga ostaje depresija.

Da li se oseća da je elitni deo mladih napustio mesto?

-To se oseća. Generacija koja je otišla krajem prošlog veka se oseća da nedostaje kao stručnjak  jer generacija koja je otišla u penziju nema kome da  preda znanje,  te ono  nije preneseno.  A mlade koji su izašli iz škole nema ko da ih poduči. Mi trenutno u građevinarstvu imamo problema sa stručnim radnicima (tesari, zidari, armirači…) ima nekih stručnjka čije znanje nije baš primenljivo.   –DKP

nastaviće se

fotografije Danica Knežević Popov

Projekat „Kanjiški žaneri ( Oni su činili stil Kanjiže)“ je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print