Нови Кнежевац – ПОЧЕТАК СВЕТКОВАЊА-ПРАЗНИК СВЕТЕ ПЕТКЕ

Српска православна црква 27. октобра обележава Преподобну мајку Параскеву, у народу позанту као Свету Петку. Овом крсном славом многих Срба отпочиње слављење крсног имена породице.

Име свете Параскеве или Петке долази од грчке речи Параскева што значи петак, отуда Петка. Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату, који се налази између Силимвије и Цариграда. Родитељи су јој били, вероватно словенског порекла, имућни и честити хришћани који су тако васпитали и своје двоје деце, сина Јевтимија и кћер Петку. Јевтимије је био старији и по одобрењу и благослову родитеља рано се замонашио, а касније постао епископ Мадитски.
Петка је од најранијег детињства била веома побожна. Живот јој је био испуњен радом и молитвом, а после смрти родитеља, живела је онако како су живели велики светитељи подвижници. Желела је да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград. Потом је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.
Одатле је отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом и настанила се у Јорданској пустињи. Тамо је до дубоке старости живела подвизавајући се. Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити. Кад се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала. Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви. Тихо се угасила и нестала са лица земље. Била је сахрањена изван гробља јер је за суграђане била странкиња. Нико није знао ко је она.
После много година, на том месту је сахрањен неки утопљеник, кад су копали гроб, радници су нашли потпуно сачувано тело, али нису томе придавали никакав значај. У току ноћи, један од радника, Георгије, имао је овакво сновиђење: Видео је царицу како седи на престолу, обасјана светлошћу. Један од светлих војника, који су је окруживали, узео је Георгија за руку и рекао му да су се огрешили о светитељку, а онда је царица сишла са престола, рекла му ко је она и наредила да изваде њене мошти и положе их на часном месту. Георгије је испричао укућанима сновиђење, па су сви пошли до гроба, а тамо су затекли много људи, јер је и једна жена, Јевтимија, имала исто такво сновиђење. Тако су мошти свете Петке положене у цркву и одмах су почела да се дешавају чудесна исцељења. Два века после смрти свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па бугарски цар Јован Асен 1238. године измоли од крсташа ове мошти и пренесе их у своју престоницу Трново. У време Косовске битке, и Трново је пало у турске руке, па су мошти свете Петке пренете у Румунију, а кад је од Турака 1396.  освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита да јој дозволи да мошти светитељке пренесе у Србију. Он је дозволио и мошти свете Петке су пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји. Тамо су мошти почивале све до 1521. године, а кад је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариград. Тамо су почела да се дешавају чудеса, па су свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.
Године 1641. војвода Василије Лупул, господар Молдавије, је успео да добије мошти свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају.
Колика је благодат од молитви, знају сви они који су се светој Петки молитвено обраћали, али и многи којима се сама јављала и у невољама помагала.

приредила ДКП

VN

Брзи превод