Novi Kneževac – Promocija knjige o plemićkim parkovima Novog Kneževca Jožefa Saboa

PROŠLOST JE ZALOG ZA BUDUĆNOST

Ne znam da li je to proviđenje, ali baš toga dana kada je bila promocija najnovije knjige Jožefa Saboa  koja govorio o mirisima novokneževačkog parka na RTS1 bila je emisija o dvorcima Novog Kneževca gde je on govorio baš o tome što ova knjiga nosi. Jer prošlost je zalog za budućnost, a Jožef Sabo je jedan od onih marljivih ljudi koji nepreglednim radom oslikava prošlost , ali i budućnost.

Knjiga „U senci novokneževačkih plemićkih parkova“ koju je izdao Zavod za umetnost vojvođanskih Mađara na mađarskom jeziku,  govori  kako se  kaže u podnaslovu o banatskoj lokalnoj istoriji umetnosti, o nastanku i životu dvoraca na ovom pordručju, ako i o  njegovim žiteljima. Sabo se ovom tematikom bavio godina i u ovoj knjiizi je sabrao ono što je temeljno blizu 30 godina izučavao. Knjiga je promovisana u Svetosavskom domu u Obilićevu (deo Novog Kneževca) u drugoj polovini decembra meseca.

Porofesor istorije iz Kanjiže Janoš Buš je govorio o delu pisca, njegovim rečima, koje će obeležiti istoriju mesta. Učenici učiteljice Eve Momić su govorili prigodne stihove, a Šandor Konja iz Čoke je na gitari svirao i pevao stihove monsinjora Jožefa Bogdana koje su govorili o Novom  Kneževcu.

Recenzent knjige dr Ferenc Nemet istoričar umetnosti je govorio o celokupnom radu Jožefa Saboa s osvrtom na najnoviju knjigu „U senci novokneževačkih plemićkih  parkova“. A pisac Jožef Sabo je tokom promocije ispričao niz anegdota vezanih za život plemića i podstakao loklapatriotizam i ljubav prema varoši u kojoj živi, a knjiga je zavredila veliku pažnju i kako se najvaljuje biće prevedena i na srpaki jezik.

Po rečima autora Jožef Saboa knjiga obuhvata 14 njegovih prethodnih radova  s namerom da prikaže i noviji deo novokneževačke istorije, banatske istorije. -Teme su interesantne za čitaoce, žao mi je objavljena samo na mađarskom jetiku, a imam pripremljen ovakav kolaž rukopisa  i na srpskom jeziku i nadam se da ću uspeti knjigu da izdam i na srpskom jeziku, jer ja pišem na oba jezika. Za moj 60-i rođendan su izašle dve knjige „Istorija poljoprivrede u Banatu od praisotrije do 1950.  na srpskom jeziku i evo ova najnovija. U ovoj knjizi sam više govrio o umetnosti ovih zamaka i velikoj pljački koja je bila 1944. godine  –  priča Sabo. –  Uništavanja blaga koje je trebalo da ostane u Novom Kneževcu i zaista imam veliku boljku kad vidim kako dvorci propadaju, što se ne zna o značaju porodice Servicki i što  ni danas nemaju jednu ulicu u ovom mestu, a ima u Novom Sadu. Kapela im ovde propada, a moja istraživanja govore da je  njihova zadužbina za pravoslavne đake funkcionisala više 100 godina je iškolovala preko 1000 srpskih đaka, i to je naša zajednička sramota i kneževačka i ophođenja države. Došao sam do testamenta i Marka i Đorđa Servickog gde decidno piše da nastavlja delo svog oca Marka  koji je 1794.  pokrenuo zadužbinu Servickijanus i ona je među prvim zadužbinama školovanja dece kod Srba, pre Tekelijanuma, Angelijanuma i svih ostalih. Marko je nastavio očevu zadužbinu koja je trajala do 1918. godine , a njegovu zadužbinu je kontrolisala Patrijaršija u Sremskim Karlovcima.  Inače, porodica Maldegem, jedna od plemićkih porodica potiče iz Flandrije i otud umetničko blago, slike Rubensa, i drugih autora iz zavičaja.

Na pitanje šta su sve dvorci krili od velikih umetničkih dela Jožef Sabo je rekao- Ja sam u ovoj knjizi uspeo da nađem popis svih stvari , od antike do kraja 1944.  koja su propala nemarom naših ljudi koji nisu uspostavili vlast i dozvolili su običnom narodu da pljačka, to je najveća naša sramota i ondašnje vlasti. Da smo to sprečili Novi Kneževac bi bio muzej  redak u seloj Srbiji, jer je bilo toliko vredniosti, ne samo nameštaj nego i umetničke slike od raznih autora  svetskih razmera –  sa žaljenjem konstatuje Jožef Sabo. – DKP

Podeli sa drugima

Facebook

email

Print