PROŠLOST JE ZALOG ZA BUDUĆNOST

Ne znam da li je to proviđenje, ali baš toga dana kada je bila promocija najnovije knjige Jožefa Saboa  koja govorio o mirisima novokneževačkog parka na RTS1 bila je emisija o dvorcima Novog Kneževca gde je on govorio baš o tome što ova knjiga nosi. Jer prošlost je zalog za budućnost, a Jožef Sabo je jedan od onih marljivih ljudi koji nepreglednim radom oslikava prošlost , ali i budućnost.

Knjiga „U senci novokneževačkih plemićkih parkova“ koju je izdao Zavod za umetnost vojvođanskih Mađara na mađarskom jeziku,  govori  kako se  kaže u podnaslovu o banatskoj lokalnoj istoriji umetnosti, o nastanku i životu dvoraca na ovom pordručju, ako i o  njegovim žiteljima. Sabo se ovom tematikom bavio godina i u ovoj knjiizi je sabrao ono što je temeljno blizu 30 godina izučavao. Knjiga je promovisana u Svetosavskom domu u Obilićevu (deo Novog Kneževca) u drugoj polovini decembra meseca.

Porofesor istorije iz Kanjiže Janoš Buš je govorio o delu pisca, njegovim rečima, koje će obeležiti istoriju mesta. Učenici učiteljice Eve Momić su govorili prigodne stihove, a Šandor Konja iz Čoke je na gitari svirao i pevao stihove monsinjora Jožefa Bogdana koje su govorili o Novom  Kneževcu.

Recenzent knjige dr Ferenc Nemet istoričar umetnosti je govorio o celokupnom radu Jožefa Saboa s osvrtom na najnoviju knjigu „U senci novokneževačkih plemićkih  parkova“. A pisac Jožef Sabo je tokom promocije ispričao niz anegdota vezanih za život plemića i podstakao loklapatriotizam i ljubav prema varoši u kojoj živi, a knjiga je zavredila veliku pažnju i kako se najvaljuje biće prevedena i na srpaki jezik.

Po rečima autora Jožef Saboa knjiga obuhvata 14 njegovih prethodnih radova  s namerom da prikaže i noviji deo novokneževačke istorije, banatske istorije. -Teme su interesantne za čitaoce, žao mi je objavljena samo na mađarskom jetiku, a imam pripremljen ovakav kolaž rukopisa  i na srpskom jeziku i nadam se da ću uspeti knjigu da izdam i na srpskom jeziku, jer ja pišem na oba jezika. Za moj 60-i rođendan su izašle dve knjige „Istorija poljoprivrede u Banatu od praisotrije do 1950.  na srpskom jeziku i evo ova najnovija. U ovoj knjizi sam više govrio o umetnosti ovih zamaka i velikoj pljački koja je bila 1944. godine  –  priča Sabo. –  Uništavanja blaga koje je trebalo da ostane u Novom Kneževcu i zaista imam veliku boljku kad vidim kako dvorci propadaju, što se ne zna o značaju porodice Servicki i što  ni danas nemaju jednu ulicu u ovom mestu, a ima u Novom Sadu. Kapela im ovde propada, a moja istraživanja govore da je  njihova zadužbina za pravoslavne đake funkcionisala više 100 godina je iškolovala preko 1000 srpskih đaka, i to je naša zajednička sramota i kneževačka i ophođenja države. Došao sam do testamenta i Marka i Đorđa Servickog gde decidno piše da nastavlja delo svog oca Marka  koji je 1794.  pokrenuo zadužbinu Servickijanus i ona je među prvim zadužbinama školovanja dece kod Srba, pre Tekelijanuma, Angelijanuma i svih ostalih. Marko je nastavio očevu zadužbinu koja je trajala do 1918. godine , a njegovu zadužbinu je kontrolisala Patrijaršija u Sremskim Karlovcima.  Inače, porodica Maldegem, jedna od plemićkih porodica potiče iz Flandrije i otud umetničko blago, slike Rubensa, i drugih autora iz zavičaja.

Na pitanje šta su sve dvorci krili od velikih umetničkih dela Jožef Sabo je rekao- Ja sam u ovoj knjizi uspeo da nađem popis svih stvari , od antike do kraja 1944.  koja su propala nemarom naših ljudi koji nisu uspostavili vlast i dozvolili su običnom narodu da pljačka, to je najveća naša sramota i ondašnje vlasti. Da smo to sprečili Novi Kneževac bi bio muzej  redak u seloj Srbiji, jer je bilo toliko vredniosti, ne samo nameštaj nego i umetničke slike od raznih autora  svetskih razmera –  sa žaljenjem konstatuje Jožef Sabo. – DKP