Novi Kneževac – Promocija knjige „Poljoprivredna istorija Banata“ Jožefa Saboa

U novokneževačkom Svetosavskom domu ( Obilićevo) je u petak, 3. novembra Banaćanin i meštanin Jožef Sabo, zajedno sa izdavačem Banatskim kulturnim centrom iz Novog Miloševa,  u svom mestu  održao promociju svoje knjige „Poljoprivredna istorija Banata do polovine 20. veka“.

Da se radi  o Banatu i Vojvodini uveo je goste u priču Radovan Horvatov govereći poemu Mike Antića „Vojvodina“ , a učenici Osnovne muzičke škole iz mesta su dočarali svojim sviranjem: Mark Likar na gitari, Veljko Vučević na harmonici i duo Đurđina Kukolj i Isidora Gajin na violini svu multikulturalnost mesta.

Knjiga „Poljoprivredna istorija Banata“ je izašla povodom 70 godina postojanja fabrike „Aleva“  Novog Kneževca koja je omogućila izdanje ove istorije. Knjigu je autor posvetio radnicima „Aleve“ i svim vrednim poljoprivrednicima banatske ravnice.

Izdavač i direktor Banatskog kulturnog centra Radovan Vlahović se zahvalio Bogu što su se svi sabrali u Svetosavskom domu bez obzira na veroispovest, a Jožefu Sabou što je smogao snage , energije da sažme rad dug 30 godina u jedan rukopis i naglasio da je ova knjiga riznica kulturološke istorije Babata, jer je Banat bio najrazvijenija regija i najvredniji u Habzburškoj monarhiji što svedoči ova knjiga, priča o poljoprivredi dugoj tri milenijuma na ovim prostorima i daje odgovor kako je moguće prevazići nezaposlenost u Srbiji. Knjiga je po izdavaču opšte kulturološko dobro. – Mi nemamo druge priče , osim paorske gde imamo mnoštvo podataka vezanih za taj život. A narod koji ovde u Banatu živi je pismen, obrazovan, kultivisan i tolerantan – reko je Vlahović.

Knjigu „“Poljoprivredna istorija Bnata…“ je štampao Službeni glasnik, a recententi su bili dr Ferenc Nemet, istoričar umetnosti i dr Zoltan Čemere istoričar naglašavajući da je Jožef Sabo i ako amater, zavičajni istoričar i da poseduje velijko bogastvo jer se kroz svoja istoriska dela ostvaruje.

Recenzije ova dva doktora  nauka je pročitala Senka Vlahović gde je naglašeno da je Sabo noslilac osam  puta priznanja „Zlatno guščije pero“ koje mu je dodelila PČES-a koja se bavi negovanjem i očuvanjem kulture, religije, običaja i zanimanja Vojvodine.

Ustvari, ova knjiga je je nastala kao predložak tri rada objavljena u PČES-i u periodu od 2006.  do 2013. godine i ona je važna i sa stanovništa etnografije kako se nekada živelo.

Autor,  Jožef Savo se zahvalio kako kompaniji „Aleva“ koja je omogućila ovo izdanje, tako i Radovanu Vlahoviću koga je nazvao ambasadorom banatske kulture i otkrio da se u Novom Miloševu sprema novi muzrj pored poljoprivrdnog Muzej književnosti. Sabo je naglasio da ovo nije samo knjiga o poljoprivredi nego o ljudima u Banatu koji nisu lako živeli iako je Banat bio najrazvijenija regija u Habzburškoj monargiji. Živelo se mukotrpno, ali niko nije napuštao svoje ognjište.

Kroz  simpatične anegdote Sabo je rekao da su u istoriji obrađena  tri  segmenta: istorija povrtarstva u Banatu, vinogradarstvo u njemu i istorija razvoja poljoprivredne mehanizacije od 1718. do 1918. gde je podsetio mnogobrojne prisutne na promociji na prostore gde su se pojedini ljudi bavili mehanizcijom, a regioni u Banatu bili poznati po proizvodnji vina, duvandžije su postale vrsni proizvođači povrća, kako je bilo nekada i danas tako ostaje. Jožef Sabo je rekao da zemlja u Banatu nije baš najboljeg kvaliteta, ali da su Banaćani znali da izaberu odgovarajuću poljoprivrednu kulturu koja je davala maksimalni rod.

Knjiga je puna zanimljivih pikanterija od  toga da su Turci već sredinom 16. veka oporezivali stanovništvo na osnovu vinograda i jutara zemlje koje su obrađivali, a sve podatke je Jožef Sabo pronašao u arhivima Mađarske , Rumunije, Srbije , koristeći se mađarskim, srpskim i nemačkim izvorima, kao i turskim koje su preveli istoričari iz ovih zemalja. DKP

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print