Novi Kneževac-Vojvođanska književna nit – Goran Novakov III deo

DA NE BI PESME TRPELE OSTAVLJAM ŠTO BOLJI UTISAK NA DECU

Druga knjiga Gorana Novakova je izašla u izdanju „Zmajevih dečijih igara“ i za ovu zbirku poezije Goran Novakov je dobio najveću nagradu iz oblasti dečije književnosti nagradu „Neven“, a prošle godine (2016.) je bio domaćin Zmajevih dečijih igara u Novom Sadu  i poneo Zmajev štap.

Kako ste uspeli da izdate knjigu , s obzirom da se teško dolazi do izdavača?   

Teško, sam nisam imao hrabrosti da nekome ponudim rukopis jer sam dao Dušanu Đurđevu da ga pogleda, zajedno sa ilustracijama – seća se Goran Novakov. – Pitao sam ga i rekao je da je jako dobro i pokušaćemo da ga damo nekom izdavaču. Oni su pokušavali, nisam se mešao, na kraju je Đurđev rekao da niko neće da objavi knjigu, boje se sada poezija ne ide, rečeno ironično, Đurđevu se nije dopalo, i rekaoje da će oni iz Zmajevig dečijih igara objaviti knjigu. On je vrlo zahtevan čovek, kad radi svoju knjigu mora da bude izuzetno urađena, moju knjigu je sam uobličio i izgleda tako kako sam samo poželeti može. Ka je knjiga bila gotovo prijatelj pesnik Stojanović me je pozvao i rekao – Gorane, oduđevićeš se od korica, do izgleda unutrašnjosti! Obradovao sam se ovoj knjizi. Inače, ona je bila objavljena na elektronskom sajtu „Male biblioteke“ i danas se nalazi tamo gde sam predstavljen kao mlad pisac s perspektivom i odgovarajućim tekstom i nekoliko mojih slika, čuje se i kako recitujem te pesme. I eto za elektronsko izdanje sam dobio nagradu „Proleće Sime Cucića“ koju dodeljuje Banatski kulturni centar i to je bila prva nagrada za tu knjigu. Kad je objavljena kao knjiga u izdanju Zmajevih dečijih igara dobio sam nagradu „Neven“ , za mene neočekivanu, a knjiga je bila i u najužem izboru Politikinog zabavnika i svih drugih velikih nagrada za dečije stvaralaštvo. No, nagrada“Neven“ je vrhunsko priznanje i knjiga je postigla veliki uspeh i opravdala svoje izdavanje.

Koje su teme u knjizi? 

Pisao sam kako sam osećao i šta mi je zanimljivo, nastavio sam pisanje kao u zbirci“Let šašave ptice“, vrlo su slične pesme,  jedina je razlika je  u tome što su u ovoj zbirci sve pesme ujednačene , jer je dosta pesama otpalo kad smo slagali knjigu,  i naravno, da knjiga bude zanimljiva i liči na mene. Ne volim silom da pišem i mislim da ne bih napisao knjigu da nemam šta da kažem. Kod poslednje knjige („Šerpu svrbi testo“) se desilo . Napisao sam 15 priča i rekli su mi da napišem još 10. Žurilo se. Nisam bio zadovoljan,hteo sam sam da napravim neku selekciju, međutim, napisao sam 15 priča , pa smo namestili izbor, možda ne bih objavio dve- tri priče koje se nalaze u knjizi.I za ovu knjigu sam imao dosta dobre kritike.

Knjiga „Šerpu svrbi testo“ je izašla 2016. u izdanju čuvene edicije za decu „Pčelica“ iz Čačka koja objavljuje vrlo zapažene i nagrađene knjige i to je velika čast što ju je izdala, a kuriozitet  svih vaših knjiga je što ih sami ilustrujete!    

-Rekao sam da sam krenuo sa crtanjem i nije mi bilo jasno šta ću biti, voleo sam stripove, tuđe ilustracije i zamišljao da ću nekad biti ilustrator nečijih knjiga , a ne da ću postati pisac.

Ilustrujete i knjige drugih pisaca?

-Uradio sam ilustracije za svoje kolege pisce, sve radim ručno, ne radim na kompjuteru i ne znam da li nekad zadovoljim potrebe. Nekad sam imao utisak da neću zadovoljiti pogotovo kog Olivere Nedeljković u njenim pričama gde je glavni junak bio njen sin. Knjiga je izdata u izdanju „Čekića“, koji je imao divne knnige, međutim više ne postoji iako su njegova izdanja višestruko nagrađivana. Kad su me pozvali da uradim ilustracije kao i uvek se uplašim prvo kako ću , a posle sam bio zadovoljan  pastelima koje sam nacrtao za knjigu Nedeljkovićeve.Na kraju sve ispadne dobro.

Vi ste napisali i ilustrovali strip knjigu na srpskom jeziku koja je prevedena i na mađarski jezik „Sve su droge babaroge“. Kako ste doživeli ilustraciju te knjige?

Ta knjiga mi je posebno draga, moram da kažem. Nastala je sasvim slučajno, spontano posle predavanja dr Katice Jovanov Nešić u Novom Kneževcu o uticaju droge i za vreme predavanja je došao predlog i da mi možemo da napišemo nešto za decu i ilustrujemo.Složio sam se odmah kad me dovedu pred svršen čin, tema me je zanimala i zanima me, jer droge su pošast savremenog doba i ne znam koliko će se čovečanstvo uopšte izboriti sa tim i mislio sam da će to biti naš doprinos o buđenju svesti vezanih za droge. Ideja je bila više ljudi i Zavičajni klub novokneževačkog kraja ju je izdao. Tada sam radio kao trgovac, prodavao sam stočno brašno na kraju sela i imao sam svo vreme ovog sveta jer prodaja nije dobro išla i tamo sam uradio skoro sve ilustracije za celu knjigu Čitao sam knjigu dr Katice i prema njoj sam crtao i obrađivao teme  da budu što kraće i zanimljive za decu i dodavao svoja mišljenja o drogi, tako da je to mešavina razmišljanja i obrađenih činjenica, pokušao sam nešto da kažem na duhovit način, mada ova tema nije ni malo smešna. A knjige su podeljene deci u školama.

Prisustvovala sam promocijama svih vaših knjiga. I kako vreme odmiče promocije su sve interesantnije. A ova poslednja sa šerpom je bila najinteresantnija jer su učenici sami predstavili knjigu i odglumili intervju sam vama. To su bili učenici drugog razreda učiteljice Jelene Trklje koji su odlično , preradii tekstove i namestili dramski prikaz i svi smo  saznali i kako je knjiga nastala i šta je u njoj, a  scenu i kostime ste vi i učiteljica Jelena odlično priredili!

Dobro ste primetili da promocije ne liče na klasične promocije, ne računam da su prave promocije na Zmajevim dečijim igrama jer se nema prostora. Promocije knjiga koje sam pravio je možda prava slika mene kao umetnika. Najviše bi me bolelo da se promocija svede na to da sedim i čitam iz svoje knjige, bez obzira što je dobra knjiga, meni je uvek bio potreban veći cirkus. U životu sam se bavio svačim, pravio sam i lutke i kad sam krenuo u promociju knjige nisam mogao da idem samo sa knjigama , poneo sam kantu da bih deci pokazao kako su crnci šutali loptu, namestim lutku od sunđera, iguanu koja junak neke pesme. Napravio sam dve tri ilustracije i stavio ih u džak i video da je deci to bilo izuzetno zanimljivo. Pokušao sam i perhormansom, malom cirkuskom predstavom , ako su pesme duhovite i ako su za decu sve treba da bude šareno i zanimljivo, i da vidite da deca kad odu kući još neko vreme razmišljaju i zamišljaju  kao kad su cirkusi odlazili kad će se opet vratiti. Moram da se trudim, pisanje za decu je velika odgovornost.  Koliko čovek bude duhovit i da je to sve smešno i veselo, mora da pristupi na najozbiljniji način. Ozbiljno se spremam za svaku svoju promociju, pogotovo što sam tremaroš i moram da ostavim što bolji utisak na decu da pesme ne bi trpele – posle dužeg razmišljanja kaže Goran Novakov i zahvaljuje se učiteljicama što su pristale da mu budu gošće sa svojim đacima na promocijama.-DKP

fotografije Danica Knežević Popov

nastaviće se

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on FacebookEmail this to someonePrint this page