Novi Kneževac-Vojvođanska književna nit – Goran Novakov IV deo

„ČISTO JE PROBAO“ I NAPISAO ODLIČNE DRAMSKE PRIKAZE KOJI SU NAGRAĐIVANI

Goranu Novakovu saradnja sa učiteljicama je otvorila nove hodnike gde je isto mogao da se iskaže, a s druge strane u neposrednom kontaktu sa decom , učiteljicama koje rade sa njima, i njihova i pišćeva kreativnost su se skupile i uradil sui pravu stvar što su počeli da sarađuju i da nastaju dramski medaljoni.

Iz svega ovog rodila se ideja da vi pišete dramske prikaze , a u poslednje vreme se dogovarate sa učiteljicama i pišete, te su nastali lepi scenski prikazi : Vašar uBanatu, Jadi jednog Cvetislava i sada se pripremate za Božićno korinđanje! Kako će se zvati ta predstava?

Predstava će se zavti „Ja sam mali Iva“ po čuvenoj korinđi koju smo dok smo bili klinci ponavljali   kao mantru  svake godine pred Božić .

Korinđanje je običaj , da objasnimo našim čitaocima, koje se dešava samo u Banatu , uoči Božića, na Badnje veče. Kad padne mrak deca se okupe i odlaze u domaćinske kuće i govore božićne pesmice i za to dobiju nagradu, orahe, slatkiše, voće, negde  novac, i bogami tu se sakupe vreće lepih stvari . Običaj postoji nekoliko vekova i održale su se stare korinđaške pesme , a evo sada je Goran napisao dramski prikaz za učenike četvrtih razreda koji će za ovogodišnji Božić odigrati predstavu „Ja sam mali Iva“.

Kako je počelo pisanje dramskih tekstova?

Prvi dramski tekstovi su se našli u knjizi „Zrikni svet kroz rozle đozle“ tu sam imao ideje da dramski napravim svoje neke pesme, i u okviru Dečijih Zmaj dana na zimu,a sve u okviru Zmajevih dečijih igara,na Festivalu monodrame za decu sam napisao dramski tekst „Vuk iz dečije sobe“, čisto da probam. U mom životu je bilo mnogo puta čisto da probam i tu se zadržalo.Čovek mora da proba šta mu ide,a šta ne , da se iskaže. Nikad nisam patio zbog neuspeha tako da jedna monodrama ne bi mi ništa promenila. Javili su mi da je prošlo i što je zanimljuvo treba da nađem profesionalnog glumca koji će je izvoditi. Pomogao mi je moj drug Caja koji je predložio Milana Novakovića koji je dobro odigrao vuka u dečijoj sobi. Još dve monodrame su izvedene na Dečijim Zmaj danima , jedna od njih je „Na ružnom, crnom Dunavu“ gde je glumac Vlada Maksimović dobio i nagradu.Ustvari, imao sam želju da napišem nešto duže, jer sam voleo pozorište, pogotovo komedije, ali verovatno nisam imao hrabrosti do sada.

A što se tiče dečijeg dramskog stvaralaštva krenula je saradnja sa učiteljicom Jelenom Trkljom koja me je zamolila da napišem tekst za dečiju predstavu koja se zove „Vašar u Banatu“.Posle dužeg razmišljanja napisao sam dužu verziju, koja je bila naporna i za odrasle. Jelena je skratila da deci ne bi tekst bio komplikovan. Imali smo početničkih , neiskustvenih grešaka, i došli smo do zaključka da će deca sve sama da rade, a radićemo ponovo za kraj školske godine u malo prerađenoj verziji što se folklornog dela tiče. Lako sam pisao dijaloge i proživljavao sve scene koje su bile u dečijim dramama. U seledećoj predstavi „Nevolje jednog Cvetislava“  imao sam drugačiji pristup jer sam bio fokusiran na jedan lik.

To je priča o Tiskom cvetu , insektu, koga ste simpatično nazvali Cvetislav Tisić čiji život traje jedan dan i jadi su mu bili kako je pričao svojim prijateljima da sve mora da proživi kroz jedan dan  i vi ste na duhovit i zanimljiv način deci objasnili fenomen cvetanja reke Tise!    

Predstava nije trebala da budeo o Tiskom cvetu, najvažnije je bilo da deca glume i da tekst koji će biti domaći proizvod kao tegla ajvara i da sva deca glume u njemu. Bilo je teško, napraviti od kostima do teksta za nekog ko nije vičan glumi nešto da kaže i tu se pojavio roj pčela jer gluma je bitna da se dete oslobodi , da sam kao klinac glumio u dramskoj sekciji ne bih bio ovako povičen. Počeo sam da smišljam tekst o pčelama i odjednom je krvclo, sreo sam se sa tiskim cvetom i shvatim da niko ništa nije pisao o njemu , on je zastupljen svugde, ali predstave o njemu nema. I rodila se ideja da on bude glavni junak . Smislio sam Cvetislava i Cvetlanu, a za njegovo prezime se zahvaljujem svom sinu Andreju koji je rekao – Zašto se ne preziva Tisić? U završnoj verziji je dodata još jedna uloga jer glavni glumac je bio odsutan na premijeri i to je moralo da se prevaziđe. Sa predstavom smo bili u Lazarevcu gde je ona nagrađena, u Horgošu, takođe je nagrađena. Mnogo je oblačenja, šminke . ali vidim da postoji energija i među decom i učiteljicama Jelenom Trkljom i Višnjom Kolbl sa kojima nastavljam saradnju i verovatno ćemo osnovato udruženje koje će negovati glumu. Kao autor ja sam prezadovoljan – kaže Goran Novakov. – DKP

nastaviće se

fotografje Danica Knežević Popov

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print