Novi Kneževac-Vojvođanska književna nit – Goran Novakov V deo

UZ POEZIJU NOVAKOVA NI ZVEZDE NISU DALEKO

Ravnica plete svoje niti da li sa jedne ili druge strane Tise, svejedno, plete li plete i stvara stihove, priče, romane koji odzvanjaju diljem srpskog jezka, a mnoga dela su uzurpirala i druga jezička područja.

Nagomilali se pesnici ( kamo sreće da ih je više) i svojom poestkom dušom blaže živote današnje, svako na svoj način, istinski, duševno i neprikosnoveno.

Da li postoji, ili ne postoji banatska, vojvođanska književna nit to će svako od čitalaca saznati ako pročita dela književnika koji stvaraju na ovim prostorima, a mališani, kad odrastu će sa ponosom se sećati, e pa ovoj je iz mog detinjstva, ja sam ga sretao!

Evo, i današnji klinci hodaju ruku pod ruku sa Goranom Novakovim koji im posvećuje misli, reči, pažnju, ljubav i razumevanje. E, a šta ćeš više? A nije samo ravnica u pitanju, kad se Goran pokrene dočekuje ga Kruševac, Ada, Bečej Priboj, Čačak…  Radivoj  Šajtinac mu posvećuje pesmu, a u pesmi najavnici Rasim Ćelahmetinović iz Priboja govori:

„Iz Kneževca, onog Novog,

Noćas nama pesnik stiže

Da mu pesme i dobrota

Nažem Limu budu bliže…

Lepotom on hrani dušu:

Piše, slika, ilustruje,

Iz prirode skuplja zrake-

Čaroliju oblikuje.

To svestrano-večno dete-

Piše pesme za petice

U pesmi lete ptice

Zamislite: Šašavice…

I tako nabrajajući sve šta je Goran do oktobra ove godine stvorio  veze vez od niti, da li banatskih, vojvođanslijh, polimskih ili koji god, ali vez napreduje i ulazi u dušu dece, a Goran potvrđuje da spada u one pesnike koji će putovati kroz vreme.

Kao autor autentičnog Banata, naravno, kroz sve vaše tekstove provejava Banat, Vojvodina, koliko ravnica povezuje penike i čini ih jedinstvenim ili to zavisi od nečeg  drugog, ili ne postoji?

-Neka nit sigurno postoji, posmatrajući samo Miroslava Antića koji je živao nedaleko odavde, u Mokrinu, u teškoj ravnici.Ono što on piše u svojim pesmama  pomaže da eremo i zvezde, toliko su nam blizu. Svako osetljivo biće, koje ima  pesničko u sebi, ne mora da bude pisac,da bi uživalo u poeziji. Ne možemo svi biti pesnici, ali možemo osećati pesme , iz njih učiti iotkrivati tajne iz stihova. Čitajući Antića vidimo da ravnica ima  uticaj, mada na nekina deluje monotono. Kao dete  sam se oduševljavao leti kad odem u njive u kukuruz. Bilo je to dovoljno da probudi želju za avanturom i da  se počinje  sa  zamišljanjem. Dobro sam se zabavljao kao klinac. Kad sam objašnjavao sebe na promocijama rekao sam da sam imao ostrvo u reci do koga sam mogao da preplivam. Pa sam imao Japinu kolebu na kraju ulice, brdo, faktički planinu. U ravnici imate sve i treba samo pronaći ako se  ima dovoljno mašte. Utiče na onoga ko ume da gleda. Ravnica ima veliku moć na onog koji u njoj živi. Mi nismo  narod koji pati od depresije jer kad slušate tamburašku muziku , pratite tesktove to i osećate. Iako živimo u ravničarskom delu nije nam sve ravno kao što kažu. O ravnici i u životu u njoj može se pričatoi ipričari

Da li postoji ta nit kod svih stvaralaca u Vojvodini?

-Verovatno da je  ima. Znate šta, kao klinac vi slušate ljude koji žive u ravnici , oni su ovdašnji , pričaju otegnuto, i počneš da pričaš kao Lala i pomiriš se i ponosiš što si Lala, slušaš viceve,tamburašku muziku, čitaš pesnike vojvođanske, naravno čitate i ostale prepoznajete se i osećate kad čitate priče Raše Popova, i osetite tu energiju šta se  izvukla iz ravnice da bi se napravila umetnost, pesma i osećate se ponosnim što ste postali deo nje.  Ne stidim se što govorim otegnuto kao Lala. U vojci su mi se smejali što tako pričam, a i ja sam se smejao njima što su pričali drugačijim akcentom i naglaskom. Važno je da znam gde pripadam. Ja sam iz Novog Kneževca, imam ljude koje volim, svoj humor, Čovek gde se rodi oseća privrženost za taj deo. Verovatno mi je bilo lepo i još uvek mi je čim toliko volim ravnicu i ovaj deo gde živim. Mislim da je najvažniji odnos sa ljudima. Ljudi su mi bili  i sada su izuzetno važniji. Odnos ljudi prema meni  je izvršio mnogo veći uticaj nego sam teren.

Vi ste deo i Pesničke republike koja nema granice, u kojoj su dobrodošli svi oni koji ljube poeziju. Kakav je osećaj biti državljanin Pesničke republike koja je osnovana u Novom Miloševu?

-Moram da kažem za Radovana Vlahovića i za njegovu porodičnu manufaktiru i izdavačku kuću da je veoma važna institucija on i njegova porodica i osetio sam kao pesnik da su mi  bitni jer rade puno i promovišu kulturu. Iako pišem poeziju za decu, učestvujem na Fejsbuk pesničkom festivalu i šaljem  pesme koje možda nikome ne bih pročitao , pesme za odrasle, i zahvaljujući tom festivalu svi smo dobili šansu da pošaljeno pesme da se to negde vidi , neko pročita, da osetimo da smo pesnici i ko nije i ko jeste i da je važno pisati poeziju i pisati iz srca bez obzira da li si zapažen. Važno je da neko čuje ono što pišemo bilo kad i bilo gde jer ima mnogo osetljivih ljudi koji je osećaju. Ovaj Festival je velika mogućnost i izuzetno mi prija i dopada mi se kako je organizovan. A Pesnička republika samo potvrđuje poetske duše i savršeno funkcioniše i pokazuje kakvi su pesnici, umetnici uopšte i ovo je Radovanov divan gest  da sve  što stoji i na papiru i da savršeno funkcioniše. Ovde se sureće poeizija i  pesnici i pokazuje kakvi su pesnici uopšte. U pitanju je druženje i slušanje poezije  pred pesnicima  i kamerom , a mislim da bi trebalo da bude i pred ljudima koji ne pišu poeziju da je čuju i rado ću se odazvati svakoj ovakvoj  manifestaciji – kaže na kraju razgovora Goran Novakov slaveći poeziju koja je vrhunski oblik književnog stvaralaštva i izražavanja.

Goran Novakov pripada svim onima koji stvaraju i svoja razmišljanja,osećanja pretaču u reči koje  itkekako trebaju svima oko nas, nama samima , koje nas pokreću , oplemene, a njihovi sitni tonovi čine da srce trne i da iako je sve ravno, ne bude  ravno, nego se sanja, a i život nije crno- beli, nego… DKP

fotografje Danica Knežević Popov

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on FacebookEmail this to someonePrint this page