Trešnjevac (Kanjiža) – Sedmi međunarodni kamp duboreza

U organizaciji duboresca Ištvana Erdeljia, Udruženja “Ulmus” iz Trešnjevca i Kulturno umetničkog drušrva “Petefi Šandor” iz mesta u Kreativnoj kući Udruženja “Ulmus” je od 10. do 14. septembra održan Sedmi međunarodni kamp duboreza.

Na ulazu u Trešnjevac, jedinom selu u opštini Kanjiža, a i u drugim opštinama u okolini, koje se nalazi na bregu i broji preko 1700 stanovnika na samom prilazu mestu se nalazi voćnjak u kojem je smeštena Kreativna kuća koja se na prvi pogled ne razlikuje od drugih koje se obično nalaze u voćnjaku. Međutim, kad joj se sasvim približi vidi se da je opkoljena klupama  koje su sastavni deo skulptura od drveta, rustičnim stolovima, drugačijim prozorima, a sama unutrašnjost kuća je uređena s ukusom,  od nameštaja od punog drveta (japanskog bagrema i hrasta) u rustičnom stilu, do ukrasnih predmeta koji odišu patinom i svakojakim đakonijama koje ukrašavaju velike stolove i spremno čekaju da ih neko proba.

Naime, žene iz i Udruženja “Ulmus” i KUD-a “Petefi Šandor” su pet dana gostile 10 umetnika koji su obrađivali drvo i vešto stvarali skulpture, bareljefe, natpise i biste svetitelja, kao i seoske toteme.

U nesvakidašnjem ambijentu bez obzira što se radi dletom i čekićem skoto je bešumno. Čuje je lajanje po nekog seoskog kera i tiha muzika dopire sa prostrane terase, a njih deset se rasporedilo po voćnjaku i pronašlo mesta za svoje parče drveta koje veštim rukama obrađuju.

Među deset izrađivača duboreza,  po trojicom iz Slovačke i Srbije i četvoruicom iz Mađarske, na trenutak se izdvojio Tibor Bakšić iz Đere (Mađarska) koji je pored biblijskih motiva u Trešnjevcu napravio i dve skulpture pravih pulina koji samo što nisu zalajali. Tibor ima 65 godina i od dvadesete se bavi drvetom, mada je direktor vodoprivrede u svom mestu. Obrada drveta mu je hobi, kao svimna ostalim sa kampa, ali ljubav prema drvetu preovladava i uvek se nađe vremena da se obrađuje. Imao je mnogo ozložbi svojih radova, a najzapaženija mu je bila u Mariboru (Slovenija) kada je on bio prestonica kulture i izazvala je veliko zanimanje javnosti.

Glavni duborezac Udruženja “Ulmus” Ištvan Erdelji je naglasio da ih sve okuplja ljubav prema drvetu, druženju. Da bi lakše realoizovali koloniju pre četiri godine su osnovali ovo udruženj, konkurisali i ostvarili sredstva. Već  krajem svake godine se dogovaraju šta će raditi na kampu jer svoje skulpture, bareljefe, natpise i seoske toteme unapred dogovaraju i rade na zadate teme, mahpm biblijske. U svakom mestu Kanjiže nalaze se njihovi radovi,a naročito su poznati po prikazu Vitlejemske noći i rođenju Isusa Hrista. Da nema velike ljubavi prema drvetu ne bi ni bilo skulptura završenih za pet dana. A vredni domaćin Ištvan kaže  da se susreće sa svima njima dva –tri puta godišnje i da uživa u zajedničkom radu, druženju i obilasku okoline , jer kao dobar domaćin gostima uvek nešto novo otkrije iz okoline.

Maretijal za koloniju obezbeđuje on jer iako je pekar po obrazovanju, ima fabriku za obradu drveta u Adorjanu, selu koje je nekoliko kilometara udaljeno od Trešnjevca u kojem živi, te tamo  uzgaja japanski hrast i bagrem, reže ga i obrađuje i suši,  od njega izrađuje rustični namešta , a posebno odvaja komade ovog tvrdog drveta da bi drvodeljačka sklonost njega i njegovih prijatelja došla do punog izražaja.

Sunce je bilo intenzivno dok je umetnički kamp trajao, ali ni sunce, ni sada uporna kiša ne mogu da naruše lepotu drvenih skulptura i predmeta od saphore japonike jer je drvo znalački obrađeno da izdrži sve nedaće i opstane i ulepšava prostor oko njega. – DKP

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print