Zrenjanin- Vojvođaska književna nit –Radivoj Šajtinac III deo

JUNACI  „BANATIKE“  VEZU  VEZ  ŽIVOTA  TIPIČAN  ZA  PODNEBLJE

Ono po čemu je književnik Radivoj Šajtinac osoben je da je 20 godina prvo osnovao , potom uređivao književni časopis „Ulaznica“, bio glavni urednik Kulturnog centra u Zrenjaninu baveći se, upoznavajući i negujući kulturna događanja i doživljaje u središtu Banata. No, to mu nije smetalo da se bavi autentičnim, arhaičnim i prozodijskim delom svoje , a i naše prošlosti. Nastalo je delo „Moj banatski deo sveta“.

Ima tome 30 godina kako je izašla knjiga „Moj banatski deo sveta“ koja je i danas aktuelna!

To je knjiga za decu i bila je prateći dokument Pesničke štafete kojom sam obišao škole  u srednjem Banatu – seća se Radivoj Šajtinac. – Svuda puno i svetlo,  jorgovani, zumbilli, narcisi,  proleće i jedri glasovi mladih pesnika u nastajanju .Moj cilj  je  bio da ohrabrim te mlade duše u očuvanju banatskog  jezika i iskrena radoznalost u čulnom i umetničkom proleću njihovog života u kom zavičaj predstsavlja neprolazni ukras.

Zatim je usledio da tako kažemo Banatski triptih?

Imao sam i dalje tu utopijsku želju da objavim Banatsku trilogiju koji bi činila tri moja kratka romana Čehovija, Vez u vazduhu i Sibilski glasovi. Pronašao sam i kontaktirao izdavače iz Beograda koji su voljni da to urade kao dostojanstveno izdanje ali u saradnji s nekim subjektom iz Banata ,  na primer  Zrenjanina. Nažalost, iz  zavičaja bez kog bi teško išta napisao, nije stiglo rezumevanje.  Za razliku od Crnjanskog koji je tretirao kolektivnu sudbinu Banata  19.  i 20. veka, u ovoj triologiji se tretira sudbina pojedinca  iz dvadesetog u dvadeset i prvog  veka.

„Banatska čitanka „ je doživela tri izdanja i ako bog da , kako se kaže biće i četvrto?

“Banatska čitanka” je  koren moje uslovno govoreći zavičajne dramaturgije u kojoj postoji nekoliko monodrama i dva scenska ostvarenja pod naslovom “Banatikon” koje su izvedene u Zrenjaninu kao scenski medaljoni na fonu lokalnog – banatskog  jezika i atmosfere.  Za razliku od Zorana Petrovića i “Sela Sakule a u Bnatu” moja se uslovno govoreći  “Banatika” zaasniva na epifanijskom otkrivačkom i začudnom spoju života i govora s područja srednjeg Banata.

Koje je vaše književno delo, sada sa već vremenske distance, najviše obojeno Banatom?

-To je roman „Vez u vazduhu“ . On je sav u dijalozima i neposrednom iskazu ali je jednim delom vezan i za osećaj aktuelne stvarnosti, pa su u njemu jasne asocijacije na istoriju, sudbinu, porodicu,  ljubav, igru i stvarnost i rijaliti mnogo pre ovoga vremena u kome  je  sve to otrovno čitko. Roman je žestoki nepoštedni razgovor između oca i sina, dveju generacija o istoriji i životu, o ljubavi i mržnji , o istini i laži i privida životnih vrednosti. Naime, slikovito to izgleda ovako, otac i sin su zalutali u zarasli deo atara, na njih pada stablo koje žele da otuđe iz prirode, a oni  pritisnuti tim stablom i nepokretnih nogu sada su u neizbežnoj situaciji da iz sebe izbace sve što misle, da u danonoćnom razgovoru  postave sva pitanja koja ih muče a da to bude danju pod suncem, a noću pod zvezdama zamišljajući da vezu vez života i sudbine tipične za Banat- objašnjava Radivoj Šajtinac. – DKP

fotografije Danica Knežević Popov

nastaviće se

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print