Zrenjanin- Vojvođaska književna nit –Radivoj Šajtinac IV deo

BANATSKA, A SVETSKA KNJIŽEVNOST JE CELOKUPNI KORPUS OSTVARENJA

Kad je eseistika u pitanju Radivoj Šajtinac je šarenolik. Tu su prisutni savremeni pisci sa kojima je drugovalo, likovni stvaraoci sa kojima je zajedno stvarao i otvarao im izložbe i govorio o njihovim htenjima i stremljenjima. Iza Šajtinca su prevodi književnih ostvarenja sa ruskog i enegleskog jezika. Mnogo rada, neprestane potrebe da se život učini smislenim i opravda svoje postojanje. Ali, ono po čemu će ga Banaćani a i Vojvođani (mada Bačvani „nevolu“) pamtiti su njegova i dramska dela.

Možemo li govoriti o podeli u vašem drsamskom stvaralaštvu?

-Moja prvi drmski tekst se zove „ Cveće i smrt starog Luke“. Nastao je 1968.  kao poetsko pozorje , a režitao ga  je dr Jovan Punik. On  je artikulacija one scensko poetske atmosfere između Beketa i Bergmana  na panonski način. Sve ono što je kasnije nastalo u obliku monodrame ili banatskih medaljona već je bliže sočnom, starom jeziku i tipičnom banatskom idiomu. Likovi su  sve stvarniji, živopisniji i autentičniji. I moja autorska artikulacija ih ne sputava. Oni poput tečnog kristala osvetljavaju život paora , građanina, lutalice i sanjara, ali i požrtvovanih vila banatskog sazvežđa koje od banatske niti života vezu trajni ukras.

U odnosu na druga vaša ostvarenja u dramaturgiji preovladava humor, ovakav ili onakav?

-Naravno da ima i humora koji je pre svega zasnovan na autentičnom živom govoru. Ima, naravno, i autoironije, jer moj Banaćanin nije folklorna lutka , nego folklorni začin i on od života uzima i ono što je spolja i iz dubine  njegove lične duše. Vedra strana života mog Banaćanina nije samo vic, grohot i kikot, nego i suza i rosa. I ono što je spolja i što je iznutra prima se i kao iskušenje, ali kao i namera i kao trpljenje , ali i kao oslobađanje. Ko god se bavio pisanjem o Banatu ili je pisao o njemu, a malo kroz njega, u glavnom bez želje da pametujem svaka zavičajna književnost u intimno stvaralačkom procesu apsolutizuje lični pristup pa tako se stvaraju oprostiva lična , personalna i druga samoubeđenja gde je njegovo najautentičnije. U toj zabludi spas su ljubav i ozarenje, a ne sujeta i isključivost jer i to je deo banatskog nasleđa.

Poseban akcenat u poslednje vreme stavili ste na stvaralaštvo za decu?

Moja knjževnost za  decu ima polazište u interaktivnosti. Radio sam  kurseve kreativnog pisanja u  Zrenjaninu, Žitištu, Novom  Kneževcu. U Novom Kneževccu je to preraslo u sadržajan i dugogodišnji performans, u  poetske šetnje parkom, a meni lično je pomogao u pesničkoj invokaciji  čuvenog Velikog parka  u kojoj svako drvo ima svoju pesmu. Sa suprugom Mirjanom sarađivao sam  na scenskom predlošku prestava za decu sa smetnjama u razvoju  “DECA VEĆEG SUNCA”.

Radivoj  Šajtinac je pesnik, romanopisac, esejista.dramski pisac i  kako kaže Milan Ristović u pogovoru romana „Porcelan“ on  se „ otvara pred čitaoca bez zazora, nudeći ponudu punu praha ispunjenih i propuštenih dana  gorkog pića davno propuštenih prilika, neispisanih knjiga i zaboravljenih pesama, topline i studeni . I obračunava se izazovno, sa teskobom onoga neizvesnog  ( a tako izvesnog i očekivanog, čije se ime ne pominje) pred kojim gradi štit jakih, oporih, iskrenih poetskih iskaza  koji se negde obrušavaju, drugde utiču mirno u jedinstven tok“,  za knjigu je reako da je“ neobična i zavodi svojim rukavcima i tamnim virovima“.

Za kraj razgovora da li je Kopicl (spomenuti) bio u pravu „Banatsko, a svetsko“?Gde je tu vaša, naša, banatska književnost?

Književnik  Vlada  Kopicl pouzdan je je poznavac mog dela. Formulcija Banatska svetska književnost odnosi sa na  celokupan moj korpus knjiga na temu zavičaja – završava razgovor Radivoj Šajtinac. – DKP

Projekat „Vojvođanska književna nit“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podeli sa drugimaShare on Facebook
Facebook
Email this to someone
email
Print this page
Print