Novi Kneževac – Izložba slika Bee Molnar

Nedavno je u novokneževačkoj Narodnoj biblioteci „Branislav Nušić“ bila održana izložba slika Bee Molnar, mlade meštanke koja se prvi put predstavila svojim radovima sugrađanima.

Bea Molnar je počela svoje školovanje u Novom Kneževcu , gde je nastavnica likovnog vaspitanja Slavica Mirkov pružila veliku podršku njenom interesovanju za likovno i crtanje i ona je kao učenica učestvovala na mnogim konkursima i osvajala nagrade kao učenica osnovne škole. Umetničku gimnaziju za primenjenu umetnost je završila u Segedinu, a petu godinu srdnjoškolskog školovanja je završila kao keramičar.

Paralelno je studirala Etnografiju i Fakultet vizuelnog predstavljanja, a diplomski rad  joj je bila vovjođanska skulptura.

Bea Molnar je od srednje škole učesnica likovnih kolonija od Vojvodine, preko Mađarske, Rumunije, do Hrvatske. Do sada je imala dve samostalne izložbe i više od 20 zajedničkih kod nas i u inostranstvu.

Kao tehnike Bea koristi suvi pastel, akvarel, ulje, vatreni emajl i pseudovitraž. Od stilski prepoznatljivih znakova prepoznaje se ljubav prema životinjama, subjektivna fabula bajki, figurativni elementi, mikro i makro svet prirode, portreti i grčka mitologija.

Ljubav prema umetnosti je stekla u porodici umetnika, majke muzičarke i oca slikara koji ima svoj prepoznatljivi stil koji ju je možda uveo u svet slikarstva mada je ona konzervativna prema njegovim stavovima, ali muzikalnst se oseća na njenim slikama, u prikazu životinja i bajkovitog sveta gde pokazuje svoju dečiju dušu koja se bori da ne odraste.

Pored slikarstva Bea se bavi i umetničkom fotografijom, privlači je priroda , mada u principu pejzaže ne voli da slika, mada je vizuelno privlače. Bea je marljiva, svakog dana crta i  stvara različitim tehnikama, a u poslednje vreme koristi elektronsku tablu kojom beleži ideje i zamisli. Svet oko sebe doživljava idealizovano, samo se diskretno osmehuje, trepne plavo-sivim očima i odmahne, a rukom zamahne i kaže na slici ono što misli.

Ona svog Petra Pana još uvek traži, a dobra vila  Zvončica štapićem podari svetlost  i  život slikama. Slike odišu vedrinom, poruke su jednostavne, a ako posmatrač još uvek ima u sebi sačuvanu dušu deteta sve vidi,  jer  Bea život gleda sa one lepše i vedrije strane.

Iako je na početku stvaralačkog rada ili opusa ( iza nje je već na stotine  slika), Bea se još uvek pronalazi, istražuje i trudi se da bude sveža i nova što joj ne pada teško jer je mlada i pred njom su novi izazovi , stremljenja i iskustva.

Bea je, ustvari, samograditelj, koja slikajući boji i gradi nove oblike i svet oko sebe , ali i samu sebe. Ima potrebu da boji svoj imaginarni svet, jer čovek je slab i nedovoljan sebi i drugima, kako u vremenu, tako i u prostoru i zato je umetnost nadomsetak za ljudsku malost. A slike Bee su san uhvaćen na delu.- DKP

VN

Брзи превод